Plastične cisterne i rezervoari, Bojnik

Vertikalni rezervoari zauzimaju malu osnovu i najčešće su izbor za domaćinstva.

Podloga mora biti ravna i nosiva. Na padinama se radi betonska ploča ili poravnata nabijena terasa. Ovo je jedina stavka na kojoj ne treba štedeti, jer slegnuta podloga nagne sud, a nagnut sud se ne prazni do kraja i opterećuje priključke.

Za istu zapreminu obično postoje uža i šira varijanta, pa se bira prema tome šta je ograničenje.

Zbog brdskog terena skoro svako domaćinstvo ima tačku iznad kuće na koju sud može da stane. Postavljen tamo, radi gravitacijom i pumpa nije potrebna, što je ujedno i najveća ušteda koja se u ovom kraju može napraviti.

Na sud se montiraju priključci, slavine, ventili, revizioni otvor i pokazivač nivoa. Zapremine idu od 250 do 50.000 litara.

Horizontalni rezervoar se bira kada visina nije raspoloživa ili kada se planira ukopavanje.

To da li se ukopava mora da se zna unapred, jer se zid računa drugačije.

Ispod suda ide ravna posteljica, a zasip se nabija u slojevima okolo, dok se sud istovremeno puni vodom.

Ukopavanje ovde ima jasnu prednost jer sud ne mrzne, ali donosi trošak iskopa i dolaska mehanizacije, koja na strme parcele često ne može ni da priđe. Zbog toga ukopavanje savetujemo samo kad se sud koristi cele godine. Ako se koristi samo u toploj polovini godine, nadzemni sa dobrim ispustom je jeftinije i sasvim ispravno rešenje.

Prihvat otpadnih voda rešava plastična septička jama sa zatvorenim dnom.

Pusta Reka je jedan od krajeva u kojima svaki dinar ima težinu, i mislimo da je pošteno da o tome pišemo otvoreno umesto da nabrajamo opremu.

Prvo, najveća ušteda ovde nije u ceni suda nego u tome da li vam treba pumpa. Brdski teren skoro uvek dozvoljava da rezervoar stane iznad kuće. Kad je tako, voda dolazi sama, nema uređaja koji troši struju, nema šta da se pokvari i voda teče i kad nestane struje. Razlika u ceni između sistema sa pumpom i bez nje je veća od razlike između dve susedne zapremine suda. Zato prvo pitanje koje ovde postavljamo nije koliko litara nego ima li iznad kuće mesta za sud.

Drugo, isplati se odmah uzeti veći sud nego što izgleda potrebno. Razlika u ceni između, recimo, tri i pet kubika je mala, a razlika u tome koliko dugo izdržite bez dopune je velika. Ako posle godinu dana ispadne da je premalo, drugi sud znači i novu cenu i novi transport u kraj u koji se ne vozi svaki dan.

Treće, ne isplati se štedeti na podlozi. Betonska ploča ili dobro nabijena terasa je najjeftiniji deo posla, a jedini koji sprečava da se sud nagne. Nagnut sud se ne prazni do kraja, opterećuje priključke i posle nekoliko godina procuri na spoju. To je popravka koja košta više nego ploča.

Četvrto, ukopavanje se isplati samo ako se sud koristi cele godine. Ono nosi trošak iskopa i dolaska mehanizacije, koja na strme parcele često ne može ni da priđe. Ako se voda koristi samo od proleća do jeseni, nadzemni sud sa ispustom na najnižoj tački radi isti posao za manje novca.

Peto, skupljanje kišnice sa krova je jedina stvar u celom ovom spisku koja ne košta praktično ništa a donosi vodu. Potreban je samo filter na dovodu. Sa sto kvadrata krova godišnje se skupi oko šezdeset kubika, a to za baštu i pomoćne potrebe pokriva veći deo sezone.