Plastične cisterne i rezervoari, Kanjiža

Vertikalni rezervoari zauzimaju malu osnovu i lako se smeštaju u dvorište, uz objekat ili u tehničku prostoriju.

Na peskovitom zemljištu podloga traži više pažnje nego drugde. Pesak se pod opterećenjem pomera i sleže neravnomerno, pa se za veće zapremine betonska ploča ne preporučuje nego podrazumeva, i to sa nešto širom osnovom nego što bi bilo potrebno na težem tlu.

Za jednu zapreminu u tabeli često stoje dva prečnika. Na pesku šira ima praktičnu prednost jer bolje raspoređuje opterećenje.

U objektima se sud često postavlja u tehničku prostoriju, pa je merodavna visina ispod plafona. To vredi izmeriti pre porudžbine.

Uz rezervoar se rade priključci, slavine, ventili, revizioni otvor i merač nivoa. Raspon je od 250 do 50.000 litara.

Horizontalni rezervoar se bira kada visina nije raspoloživa ili kada se planira ukopavanje.

To da li se ukopava mora da se zna unapred, jer se zid računa drugačije.

Ugradnja traži ravnu podlogu ispod suda i pažljivo nabijen zasip sa svih strana, dok se sud puni. Na peskovitom zemljištu je posteljica jednostavna jer je materijal već tu, ali zbijanje traži više pažnje pošto se pesak sleže i posle ugradnje.

U pojasu uz Tisu se dodaje sidrenje za betonsku ploču, jer je podzemna voda visoka a njen nivo prati vodostaj reke. Računa se sa najvišim stanjem u godini, ne sa onim koje se zatekne na dan iskopa.

Za kanalizaciju ide plastična septička jama zatvorenog dna, rađena baš za tu namenu.

Kanjiža je jedina opština u našoj ponudi u kojoj nam se redovno javljaju objekti sa zahtevom za sudovima za termalnu vodu, i to je zahtev koji se ne rešava kao obična voda.

Termalna voda nije samo topla voda. Ona je mineralizovana, često sadrži sumporna jedinjenja i rastvorene soli, a osobine joj se menjaju kad se hladi i kad dođe u dodir sa vazduhom. Sve to zajedno znači da se prema materijalu ponaša agresivnije nego voda iz mreže.

Prva stvar koju ovde uvek pitamo je temperatura na ulazu u sud. Plastika ima granicu radne temperature i ona nije ista za sve materijale. Ako voda ulazi vruća, ne bira se isti materijal kao za sud u koji ulazi već ohlađena voda. Ovo je najčešći nesporazum: kupac traži rezervoar od nekoliko kubika, mi pitamo koliko stepeni, i tek tada se ispostavi da je reč o sasvim drugom proizvodu.

Druga stvar je armatura. Priključci, ventili i slavine koji rade sa običnom vodom decenijama, u dodiru sa mineralizovanom vodom propadaju za nekoliko sezona. Zato se za ovakve sudove armatura bira namenski, a ne uzima ono što se zatekne u prodavnici.

Treća je taloženje. Iz mineralizovane vode se pri hlađenju izdvajaju naslage koje se lepe za zid i za priključke. Zbog toga sud mora imati revizioni otvor dovoljno velik da se unutrašnjost očisti, a priključke postavljene tako da se do njih dolazi bez rasklapanja pola instalacije. Ovo se u projektu retko predvidi, a posle nekoliko godina postane glavni problem.

Četvrta stvar je istezanje. Topla voda širi zid više nego hladna, pa se sud ne postavlja kruto uklešteno između fiksnih tačaka, nego mora imati mesta da radi.

Ako nam u upitu pošaljete temperaturu, sastav vode ako ga imate i to da li sud stoji unutra ili napolju, ponuda će biti tačna iz prvog pokušaja.