Plastične cisterne i rezervoari, Novi Banovci

Vertikalni rezervoari zauzimaju malu osnovu i najčešće se biraju za dvorišta i pomoćne objekte.

Podloga mora biti ravna i nosiva. Za veće zapremine se radi betonska ploča, jer se lesno i nanosno tlo pod opterećenjem sleže.

Za istu zapreminu obično postoje uža i šira varijanta. Na uskim parcelama u starijem delu naselja gotovo uvek pobeđuje uža, jer prolazi između kuće i ograde.

Za skupljanje kišnice je vertikalni sud najpraktičniji, jer se lako postavlja uz oluk i lako čisti kroz revizioni otvor.

Uz rezervoar se rade priključci za dovod i odvod, slavine, ventili, otvor za pregled i pokazivač nivoa. Kapacitet ide od 250 litara naviše, do 50.000.

Horizontalni rezervoar se bira kada visina nije raspoloživa ili kada se planira ukopavanje.

Sud za ukopavanje se pravi drugačije od nadzemnog, pa namenu javite odmah.

Ugradnja podrazumeva ravnu posteljicu od peska ili betona ispod suda i zasip koji se nabija u slojevima sa svih strana, uz istovremeno punjenje vodom.

U pojasu uz Dunav je podzemna voda visoka, pa se predviđaju betonska ploča i sidrenje. Prazan ukopan sud u zasićenom tlu ume da bude izguran naviše.

Na lesnoj terasi treba voditi računa i o tome da les gubi nosivost kad se natopi, pa se preliv, ispust i oluk izvode dalje od mesta ukopavanja.

Za prihvat otpadnih voda radimo namensku plastičnu septičku jamu, o kojoj pišemo niže.

Novi Banovci su primer naselja koje je izraslo brže nego infrastruktura. Ono što je počelo kao vikend zona uz Dunav odavno je postalo mesto stalnog stanovanja, sa kućama u kojima se živi cele godine. Kanalizaciona mreža ne pokriva sve delove, pa je septička jama ovde standardna oprema, a ne izuzetak.

Prvo pitanje koje uvek postavljamo je da li je jama protočna ili neprotočna, jer se to najčešće ne razlikuje. Neprotočna jama je zatvoren sud koji sve zadržava i redovno se prazni. Protočna ima izlaz i deo pročišćene vode ispušta dalje. Šta je od toga dozvoljeno na konkretnoj lokaciji zavisi od propisa i od blizine vodotoka, a ne od želje, pa taj podatak treba proveriti pre porudžbine. Uz Dunav i na terenu sa visokom podzemnom vodom po pravilu ide neprotočna.

Drugo je izbor materijala, i tu je odgovor u ovom naselju jasan. Betonski prstenovi propuštaju na spojevima. Na parceli sa visokom podzemnom vodom, gde bunari i septičke jame komšija stoje na malom rastojanju, to nije prihvatljivo. Namenska plastična jama izlivena u komadu nema spojeva kroz koje sadržaj može da izađe.

Treće je zapremina. Ona se računa prema broju ukućana i prema tome koliko često se pražnjenje organizuje. Uobičajeno pravilo je da se za četvoročlano domaćinstvo predviđa oko šest kubika, uz podešavanje prema stvarnom broju ljudi. Ko planira da proširi kuću ili da primi još nekoga, treba to odmah da uračuna, jer se jama posle ne dograđuje.

Četvrto je položaj, i to je najčešća greška. Jama se ukopa tamo gde je bilo najlakše kopati, a onda se ispostavi da cisterna za pražnjenje ne može da priđe ili da crevo ne dopire. Pravilo je jednostavno: prvo se odredi kuda dolazi vozilo za pražnjenje, pa se onda bira mesto za jamu.

Peto, zbog visoke podzemne vode ukopana jama se ovde postavlja na betonsku ploču i sidri, isto kao i rezervoar. Prazna jama u zasićenom tlu ume da bude izgurana naviše.