Plastične cisterne i rezervoari, Petrovac na Mlavi

Vertikalni rezervoari zauzimaju malu osnovu i najčešće se biraju za domaćinstva i za pomoćne objekte.

Podloga mora biti ravna i nosiva. U dolini se za veće zapremine radi betonska ploča, a na padinama ploča ili poravnata nabijena terasa, uz proveru da se ne sleže posle jakih kiša.

Za istu zapreminu obično postoje uža i šira varijanta, pa se bira prema tome šta je ograničenje na parceli.

U brdskim selima se rezervoar često može postaviti iznad objekta koji snabdeva, pa voda dolazi gravitacijom bez pumpe. To je ovde najlakše ostvarivo rešenje i preporučujemo ga gde god teren dozvoljava.

Oprema su priključci, slavine, ventili, revizioni otvor i pokazivač nivoa. Zapremine idu od 250 do 50.000 litara.

Horizontalni rezervoar se bira kada je visina ograničenje ili kada se planira ukopavanje.

Namena se određuje pre izrade, jer nadzemna i podzemna varijanta nisu isti proizvod.

Ravna posteljica ispod, zasip koji se nabija u slojevima okolo i voda u sudu tokom zasipanja.

U dolini Mlave treba proveriti nivo podzemne vode, jer se u vlažnom pojasu predviđaju betonska ploča i sidrenje. U homoljskim brdima toga nema, ali iskop kroz tvrđi teren traje duže, a zasip ne sme biti krupan drobljeni kamen sa oštrim ivicama.

Na višim položajima ukopan sud ima prednost jer ne mrzne i radi cele godine bez dodatne zaštite.

Za otpadnu vodu se radi plastična septička jama izlivena u komadu, sa zatvorenim dnom.

Petrovac na Mlavi je jedini kraj u našoj ponudi u kome nam se redovno javljaju pčelari sa konkretnim zahtevom, a njihova potreba se razlikuje od svih ostalih.

Homolje je poznato po pčelarstvu i pčelinjaci se izmeštaju na paše, često visoko i daleko od naselja. Pčelama voda treba stalno, a najviše baš u toplim mesecima, kad se paša i odvija. Na visovima gde nema ni potoka ni bunara, jedini način da voda bude tu je da se doveze i ostavi.

Za to je potreban stacionarni rezervoar koji ostaje na pašnjaku celu sezonu, a dopunjava se traktorskom cisternom ili prikolicom. Zapremina se bira prema broju košnica i prema tome koliko često se do pčelinjaka uopšte može doći. Ako je put loš i dolazi se jednom nedeljno, sud mora da izdrži nedelju dana punog trošenja, uključujući i najtoplije dane.

Nekoliko praktičnih stvari koje pčelari iz ovog kraja traže i koje vredi predvideti unapred. Prva je izlaz postavljen tako da se voda može dovesti do pojilice gravitacijom, dakle rezervoar na blago povišenom mestu, jer struje na pašnjaku nema. Druga je slavina koja se ne otvara slučajno i ne ostaje otvorena, jer isprazniti sud na pašnjaku znači izgubiti sedmicu. Treća je zatvoren sud sa filterom na dovodu, pošto na otvorenom u vodu vrlo brzo uđu prašina, lišće i insekti.

Četvrta stvar je tamna boja i položaj u hladu ako je moguće. Voda koja stoji nedelju dana na suncu u julu se kvari i pčele je izbegavaju, a i sud trpi.

Peto, kad se sezona završi, sud se prazni do kraja. Zbog toga je važan ispust na najnižoj tački, jer se rezervoar preko zime ostavlja na pašnjaku i ne treba da u njemu ostane voda koja će se zalediti.

Isti pristup važi i za letnje staje sa stokom, koje su ovde često na istim visovima i imaju isti problem.