Plastične cisterne i rezervoari, Tutin

Vertikalni rezervoari zauzimaju malu osnovu i biraju se za domaćinstva i za pomoćne objekte.

Na padinama postavljanje traži betonsku ploču ili poravnatu nabijenu terasu, uz proveru da se ne sleže posle topljenja snega, koje ovde traje danima.

Jedna zapremina obično ima dva oblika, uži i viši ili niži i širi. Uža lakše prolazi uskim prilazima, što je ovde često presudno.

Za pojenje stoke se sud najčešće smešta u štalu ili u pomoćni objekat uz nju, jer je tamo temperatura viša i sistem radi i zimi. To je jednostavnije i jeftinije rešenje od ukopavanja, a radi isti posao.

Zbog visinske razlike se sud često može postaviti iznad objekta, pa voda dolazi gravitacijom bez pumpe.

Oprema su priključci, slavine, ventili, revizioni otvor i pokazivač nivoa. Kapacitet ide od 250 litara naviše, do 50.000.

Horizontalni rezervoar se bira kada je visina ograničenje ili kada se planira ukopavanje.

To da li se ukopava mora da se zna unapred, jer se zid računa drugačije.

Sud se postavlja na ravnu posteljicu, a zemlja se okolo nabija sloj po sloj, uz punjenje vodom. Na kamenitom terenu zasip ne sme biti krupan drobljeni kamen sa oštrim ivicama.

Ukopavanje je najsigurnije rešenje za zimu, ali se dubina planira veća nego u nižim krajevima, jer zemlja ovde promrzava dublje. Cevi moraju ići ispod iste dubine celom dužinom.

Iskop se radi van zimske sezone, a mehanizacija na strme parcele često ne može da priđe, pa se to proverava pre odluke.

Za otpadne vode se koristi namenska plastična septička jama sa zatvorenim dnom.

U tutinskoj opštini je stočarstvo glavna grana, a najveći problem sa vodom nije leti nego zimi. To je obrnuto od skoro svega ostalog u našoj ponudi i vredi objasniti zašto.

Leti je stoka na ispaši, voda se dovozi ili se koristi lokalni izvor, i sve to radi. Zimi stoka boravi u objektu, pije svakog dana bez obzira na temperaturu, a spoljni deo instalacije je pod mrazom nedeljama. Kad promrzne dovod ili nadzemni sud, gazdinstvo prelazi na nošenje vode ručno, i to traje dok ne otopli. Ko je to jednom prošao, ne ponavlja.

Rešenje ima dva oblika i oba su ispravna, samo se biraju prema situaciji.

Prvi i najjednostavniji je sud u štali ili u pomoćnom objektu uz nju. Tamo je temperatura viša zbog same stoke i zbog zatvorenog prostora, pa voda ne mrzne. Ovo je jeftinije od ukopavanja i lakše za održavanje, a jedino ograničenje je raspoloživa visina, zbog koje se često bira niža i šira varijanta. Ako se sud stavlja unutra, obavezno izmerite visinu ispod krovne konstrukcije i širinu vrata.

Drugi je ukopan sud, koji rešava problem trajno. Ovde se dubina planira veća nego u nižim krajevima, jer na ovoj nadmorskoj visini zemlja promrzava dublje i mraz drži nedeljama bez otopljenja. Uz to dovodne i odvodne cevi moraju ići ispod iste dubine celom dužinom, a ne samo tamo gde je bilo lako kopati, jer se cev koja se negde popne bliže površini zaledi baš na tom mestu i cela instalacija stane.

Treća stvar je zapremina, i ona se ovde računa prema broju grla i prema tome koliko dana treba izdržati ako dovod stane. Goveče pije značajnu količinu dnevno, pa se te brojke brzo skupe. Bolje je jednom uzeti veći sud nego zimi nositi kante.

Četvrto, sve se planira i naručuje leto pre zime za koju treba. Zimi se u ovaj kraj ne isporučuje pouzdano, a u smrznut teren se ne kopa.